U nekoj analizi ekipe u prvom delu ovoga teksta moglo se gotovo sa sigurnošću tvrditi da će klub da se odrekne usluga Lundberga, Vašingtona, a u slučaju dobrih okolnosti sigurno da neće po svaku cenu zadržati Nilikinu, Dejvisa, dok je Balša u potpunosti slobodan u izboru nove destinacije za sebe na kraju sezone. Međutim, ne treba biti iznenađen ako i neko od igrača za koje se odlazak ne očekuje spakuje kofere i potpiše za drugi klub. Mi znamo da je ceo igrački kadar pod ugovorima do leta 2026. godine ali ne znamo da li su ti ugovori pokriveni nekim klauzulama, pravima na obeštećenje i sličnim stvarima koje štite klub ali i igrače.
Postoji još par detalja na koje ne sme da se zaboravi pre nego što se počne priča o pojačanjima ali i ambicijama kluba u narednoj sezoni.
Pre svega Željko Obradović! Žoc je neko ko zaista neizmerno voli i oseća Partizan i siguran sam da i pored svih pritisaka, nesportskih stvari, mulja i blata srpske košarke neće odustati od svoje namere, sasvim sigurno i cilja da svome Partizanu donese drugu titulu prvaka Evrope a svoju vitrinu uspeha okiti sa destim peharom namenjenim treneru najbolje ekipe na starom kontinentu. Pogodno tlo će biti i potvrđena trogodišnja licenca za igranje Evrolige što će svakako menjati planove ali i organizaciju u narednom periodu.
Pehar Evrolige nije ni malo lako osvojiv i to treba da bude jasno ali i svi oni koji vole Partizan moraju što pre da shvate da moraju da budu ponekad mnogo više objektivni. Atmosfera u Areni, navijači, trener, nisu uvek najatraktivnija destinacija za igrače… vrlo često su Madrid, Barselona, Atina pa i Istanbul daleko privlačnije sredine od srpske prestonice, dok je Pariz, potencijalno i London svakako opcija koja je pre svih prihvatljivija za američke igrače. Možda i ne tako nevažna činjenica je i to da se igrači željni uspeha teško odlučuju da dođu u ekipe koje u startu imaju manje šanse za uspeh i nejednak tretman na putu ka uspehu od ekipa koje imaju EL licencu, tretman organizacije i tretman sudija koji nesumnjivo i transparentno jeste drugačiji prema svim onim ekipama koje ne ulaze u krug vlasnika Evrolige.
Treća ali i ne najmanje važna stvar koja ne sme da ostane nezabeležena je ta da Partizan ulazi u godinu koja će obeležiti punih osam decenija postojanja i sigurno da će glad za uspehom u godini velikog jubileja biti velika, stoga će nova sezona započeti u dalekoj Australiji sa Janakopulos kupa što svakako jeste činjenica koja govori o veličini i poštovanju koje, ne samo u svojoj zemlji, KK Partizan uživa diljem sveta.
Ima Partizan trenera sa kojim će napasti titulu prvaka Evrope, ima iskustvo igranja protiv najboljih, ima motiv, najbolju publiku, ali imaće i ovoga leta naklonost tržišta i priliku da nagovori neke igrače da je crno beli dres onaj koji obećava uspeh. Imaće Partizan priliku da razgovara i sa nekim bivšim prvotimcima koji postaju slobodni igrači kojima je Partizan ostao u lepim uspomenama i kojih se navijači sećaju samo po lepom! Ali istovremeno, sa proširenjem Evrolige za još dva kluba raste i potreba za igračima koji kvalitetima mogu da zadovolje igranje ovoga takmičenja.
Gledajući tim, i gledajući ovu sezonu jasno je da problem Partizana predstavlja spoljna linija, niski igrači, šuteri, igrači sa samopouzdanjem. Činila se realna opcija a svakako igrač koji bi Partizanu itekako odgovarao, igrač koji je bio želja i prošle godine, Najdžel Vilijams Gos. Gos nikada nije krio da voli Partizan, nije krio i da nije zadovoljan u Olimpijakosu, ali kako sada stvari stoje ovaj igrač odlučio je da se ovoga leta pridruži ekipi Andrea Trinkijerija i pojača Žalgiris. Uz Karlika Džonsa sa profilom igrača kakav je Gos dobili bi i igrač, i klub ono što je potrebno obema stranama. Druga opcija koja je potencijalno moguća je povratak Dante Egzuma?! Sve je manje izvesno da će miljenik navijača dobiti neki novi ugovor u NBA a to bi bila prilika koju Partizan sigurno ne bi smeo da propusti a svakako i dobra opcija za igrača koji je više puta izjednačio mogućnost povratak u Evropu sa dolaskom u Partizan. Treće dve, možda i najmanje realne, ali veoma dobre opcije bile bi Patrik Beverli iz Hapoela ili Nik Kalates koji nastupa za Monako. Imajući u vidu da Hapoel ima velike ambicije Beverli ostaje samo na nivou želje i Kalates se u ovome poređenju čini kao i čak realna opcija znajući za sjajaj odnos koji omaleni Grk ima sa Željkom Obradovićem. Kada bi Partizan rešio poziciju jedan Nilikina bi bio odlična treća opcija sa opet dovoljnom minutažom i onim čime smo videli da raspolaže, i zapravo punim potencijalom koji pokazuje trenutno u plej- ofu.
E sada, gledajući na to da će Partizan imati izazov da nađe neophodan kvalitet na niskim pozicijama, dvojica meni zanimljivih igrač u velikom broju imena koja sam čuo ovih dana su i Kameron Hant koji trenutno nastupa za Manresu i čija statistika nije zanemarljiva kako u ACB ligi tako ni u Fiba ligi šampiona koju je ova španska ekipa igrala. Druga, manje realna opcija zbog cene pre svega je igrač kineskog Sičuana a bivši prvotimac Žalgirisa čiji kvalitet sigurno nije iskorišćen Edmond Samer.
Jedan od igrača za kojeg mislim da bi se odlično uklopio u sistem Željka Obradovića ali i neko kome bi Partizan prijao, sa druge strane neko za koga će mi mnogi zameriti, je sjajni šuter podgoričke Budućnosti Flečer Megi. Ovog igrača gledamo godinama, nije neko ko je napravio korak više ali jeste neko ko može da isporuči veliki broj poena i često je siguran u situacijama kada preuzima odgovornost.
Sterling Braun će sigurno biti prva opcija, neko od koga se mnogo očekuje i baš kao u potencijalnom odnosu Karlik- “Gos” tako će i na ovoj poziciji morati da se nađe zamena sa kojom Partizan na parketu neće osećati odsustvo Sterlingovih minuta.
Igrač dobrih šuterskih sposobnosti sigurno da je neophodan i da će morati da nadoknadi ono što nije doneo Lundberg i Vašington. Među ranije pomenutim opcijama svakako da se može pronaći kombo opcija a svakako jedan od takvih igrača slobodnih na leto, sa bogatim iskustvom je i Rodrig Boboa za kojeg ne znamo još uvek da li će produžiti ugovor sa Efesom. Nešto stariji igrač sa ne manje iskustva i možda realnija opcija je i Mat Tomas prvotimac Albe koja je za sledeću sezonu otkazala učešće u Evroligi pa je za očekivati da dođe do osipanja igračkog kadra. I dolazimo opet do jednog igrača Albe za kojeg lično, već dve sezone, mislim da bi se pronašao u Beogradu. U pitanju je Gabrijele Proćida i mislim da ni Željko Obradović ne bi imao ništa protiv da radi sa ovim momkom.
Treća opcija na poziciji niskih bekova i šutera izvesno je da će biti Arijan Lakić i nadam se sa većom ulogom i više minuta makar u ABA ligi.
Na pozicijama 3 i 4 vrlo je teško odrediti igrače kojima su ovo prirodne pozicije pa tako mislim da bi naredne sezone ovu poziciju mogli da pokrivaju Bonga, Marinković i Nakić gde Bonga može da pravi izlete i hvata minute krilnog centra. Spominje se i Džanan Musa kao opcija ali lično mislim da ni on sam nema ambiciju da igra u Partizanu što je i za navijače pre prihvatljiva opcija nego potpis ovoga igrača kojeg dele minuti da ozvaniči potpis sa Dubaijem.
I kao što dolazak Muse deluje kao trač isto je i sa opcijom potpisa Milutinova bez obzira na to što će Partizan sigurno tražiti potencijalno zamenu za Dejvisa. Jeste Milutinov ostavio trag u Partizanu i jeste klub bio vetar u leđa njegovoj karijeri ali mislim da će se većina navijača složiti sa time da Nikola tu podršku nije adekvatno znao da ceni kasnije u dresovima drugih klubova!
Realnije rešenje za poziciju centra je Žofri Lovernj. Jedan u nizu kapitena Partizana koji su blizu tome da zaduže dres omiljenog kluba. Lovernjova prirodna pozicija jeste centarska i uz Tajrika sigurno da bi mogao da pruži raznolikost rešenja pod košem. Imajući u vidu i to da je praktično gotova stvar potpis Dilana Osetkovskog iz Unikahe koji se snalazi na pozicijama 3, 4 ali i 5, treba biti siguran u to da klub zbog cene, Dejvisa neće zadržati kao treću ili četvrtu opciju, kao što je sigurno i to da Koprivica neće nositi dres Partizana na jesen te bi najbolje bilo da još jednog visokog igrača klub traži među domaćim talentima.
Status Ajzea Majka takođe je na klimavim nogama i dovođenjem Osetkovskog ukoliko je to tačno, kao i fame oko povratka Vladimira Lučića, Kanađanina prilično udaljava od crno- belog dresa u ovome trenutku.
Koliko se uvek sa velikom željom navijača pominje Luča kapiten i koliko je to neizvesno svake godine, jednako toliko je možda i nadrealna priča o Monekeu koji će zasigurno biti u top 3 slobodnih agenata po potražnji. Čima jeste klasa, jeste on i neko ko je atraktivan i marketinški, ali pitanje je kakav će on klub tražiti posle godina provedenih u Baskoniji koja nije uspela da izađe iz zone proseka. Moneke je sa jedne strane i klasičan primer igrača koji istovremeno traži veliku ulogu ali, veliku slobodu i amnestiju od grešaka što nisam siguran koliko bi se uklapalo u filozofiju stručnog štaba kluba iz Humske?!
Pokuševski verujem da će sa većom ulogom dati i više kvaliteta ekipi, ali bih izdvojio još jednog igrača kojem bi sigurno poput Alekseja prijao izlazak iz NBA lavirinta i koji isto tako nije imao prilike da se pokaže u Evropi, Vlatko Čančar! Ovaj Slovenac i trenutni član Denvera sigurno da ne bi imao ništa protiv da se odazove pozivu Željka Obradovića ali i kluba za koji je govorio da navija, kvalitet poseduje i jeste u grupi igrača kakvi bi se uklopili u šampionsku postavu crno- belih.
No videćemo! Sigurno da sportski sektor u klubu već razmišlja, prati i gleda snimke. Verujem da ima mnogo interesantnih igrača u takmičenjima poput Evrokupa i Fiba lige šampiona i da je konačno vreme da se naprave pravi izbori. Kako god želimo bolji, uspešniji i na terenu jak Partizan.
