Nisu navijači Partizana preboleli, nisu oprostili, ali se nisu ni oprostili od Željka Obradovića a Mirko Ocokoljić samo je za sada uspeo da konsoliduje redove tima i da uđe u seriju pobeda, iako, ponavljam, pitanje je do kada se protivnici crno- belih neće snalaziti sa ovakvvim stilom igre tima koji predstavlja crnu stranu belog grada.
Doneo je derbi nadu u rezultatskom i onom emotivnom smislu, ali isto tako je pokazao da osim karaktera u neophodnim momentima i dalje postoji mnogo stvari koje ne funkcionišu.
Početak je bio nervozan i nisu se igrači Partizana snalazili sa igrom u tranziciji protivnika. Bio je rival glavom u utakmici i vrlo koncentrisan na zadatke sa klupe. Pokušavali su Braun i Vošington nešto individulano iako su se Kalates i Bonga svojski trudili da uspostave timsku košarku. Ti detalji upravo su pokazatelj svih onih problema koji su karakteristika ovih igrača tj. ono što je nedostajalo i prethodne sezone! Braun nije igrač koji može da bude lider tima, nije igrač na kojeg se može osloniti i nije neko kome je pobeda na parketu primatna satisfakcija.
Tražio je trener idealnu postavu sa ulogom Miltona i Fermanda pa bi se možda moglo reći da staf od ove dvojice očekuje mnogo, što je negde i razumljivo pa nema potrebe da se ponavljam o kvalitetima koje poseduju i sa kakvim preporukama su i došli u Beograd. Sa druge strane Džabari Parker i dalje ne može da se pronađe i u skladu sa tim je sa klupe ispratio poslednje dve deonice meča.
O ovome je bilo reči i sa strane novog sportskog direktora ali o te teme se ne bih mnogo doticao ovoga puta jer tu se moglo čuti i mnogo onoga što iziskuje detaljniju analizu.
Međutim, koliko ovaj tim ima manjkavosti i koliko zapravo oni nisu “tim” opet se pokazalo tokom onoga vremena koje su pojeli skakavci i u derbiju kada je protivnik došao do čak šesnaest razlike. Nije to u modernoj košarci nenadoknadivo ali onako kako je igrao večiti rival bilo je dovoljno da se ne misli drugačije do tako da će meč završiti rutinski…
… što zbog kvaliteta ekipe u crveno- belom, što zbog načina i pametne igre kakvu su prezentovali skoro 35 minuta meča. Uostalom i igrom koja je crveno- bele dugo držala u samom vrhu tabele takmičenja.
Dvanaest poena razlike u prvih par minuta poslednje deonice vratili su onaj osećaj koji navijači Partizana već jako, jako dobro poznaju i da se nije desilo par trojki iz iznuđenih i opet loše selektovanih šuteva gostujuće ekipe, sigurno da bi utakmica imala sasvim drugačiji ishod.
Pobedio je Partizan ono što je gubio ali ipak sa tim “ali”… Ne može se reći da su crno- beli bili bolji jer fantastičnih sedam, osam, deset minuta nije dovoljno i to smo se uverili ranije. Kada protivnik izađe iz koncepta igre i donosi loše odluke onda je pobeda definitivno rezultat slabija igra protivnika koja je doprinela tome.
Ogroman je pritisak na sada već mnogo skraćenom stručnom štabu ali trener definitivno nalazi rešenja. Govorio je o traženju postave, ali govorio je i o tome da “nije” vodio računa o minutaži i da je držao na parketu igrače sa kojima je dolazio rezultat i možda je to zaista promena sa kojom Partizan nalazi put do cilja. Već u utakmici ABA lige šansu su dobili i iskoriatili igrači koji su manje igrali par dana pre toga i dobro je da su lako, sa pola snage ipak rutinski došli do pobede nad protivnikom koji ne može da parira kvalitetom.
I na kraju su navijači pokazali koliko vole Partizan i kako ga bodre kada je to potrebno, dok smo protiv Bajerna gledali (i slušali) ono šta tribina misli!
Ocokoljić i definitivno zaslužuje šansu! Trener koji je doneo pobede, vratio energiju ali je i neko kome je stalo do kluba. Priča se i o pojačanjima, priča se i o promeni trenera ali uprava opet ne reaguje i ne sprečava ta nagađanja osim ponovo par nerezonskih izjava na prethodno pomenutoj konferenciji na kojoj su govorili Mijailović i Paspalj.
Sledi nam duplo kolo. Protiv Virtusa u Beogradu a zatim i teško gostovanje u Kaunasu. Italijani imaju pobedu više od Partizana. Litvanci čak tri više ali sa očiglednim padom forme. Teško je predvideti ishod jer Partizan zaista može da uradi mnogo neverovatnih stvari. Dve pobede bi beogradske crno- bele vratile na pobednički kolosek dok ih svaki poraz vraća unazad.
