Odigrali su evroligaši nešto više od trećine utakmica i ono što može da se zaključi do sada je to da je takmičenje ove godine više zanimljivim učinilo ono što se uglavnom dešavalo van terena.
Govorio sam o mikrociklusima od pet utakmica i pozitivnom skoru i sada posle 14 kola sasvim je jasno da su u plej- of zoni oni timovi koji imaju pozitivan skor u odnosu pobede/porazi.
Prošireno takmičenje, manjak igrača na tržištu, nikad manje dolazaka posle NBA rezova, ali i pravila koje nameće udruženje igrača otvaraju neka druga pitanja u okviru evropske košarke.
Stabilne i finansijski konkurentne ekipe, koje su mogle da priušte veliki roster, ali i da budu dovoljno atraktivne sredine za igrače, mogu se pohvaliti time da imaju (aktivan) rezultat do sada.
Hapoel je delovao moćno još i pre sezone ali sjajno vođenje sa klupe i hemija koja se izgleda poklopila u timu čine ovu debitantsku ekipu, u odnosu na protivnike, favoritom u svakoj utakmici. Može se reći i da im prija igranje u Bugarskoj za razliku od Makabija i njihovog beogradskog domaćinstva! “Ponos Izraela” već drugu sezonu ne može da se pohvali kontinuitetom rezultata i očigledno je da jedva čekaju da se vrate pred svoju publiku što se i najavljuje. Ja očekujem da će se, ako ne i ranije, od druge polovine sezone Evroliga ponovo igrati u Tel Avivu.
Uz Hapoel rezultate pod kontrolom drže i Grci. Panatanaikos ima ogromnih problema sa povredama igrača ali nekako uspeva da održi priključak za gornjim delom tabele. U Olimpijakosu su te povrede prebrinuli u prvih nekoliko kola i oni sada ulaze u svoj standardni pobednički ritam.
Čini se da možda ponajviše problema imaju Fener koji nije ni blizu onoga nivoa koji ih je doveo prošle sezone do titule, dok Efes nije sreću našao ni sa Kokoškovim i nastavlja svoj problem oko traženja trenera za ekipu koja je sasvim respektabilna. Nagađa se da će ekipu ponovo preuzeti Luka Banki kojeg ekipa iz Istanbula, po mom mišljenju, nije ni trebala menjati.
Posle nikada slabijeg rostera po imenima i bez poznate dinamike prelaznog roka Real iz Madrida i Barselona hvataju evroligaški zalet. Nisu ovi giganti na nekom nivou kakav poznajemo ali nema sumnje da će oni naći način da stignu do željenog plasmana! Od Baskonije nisam očekivao previše ali sigurno ne i ovako slab start i grčevitu borbu da pobegnu iz donje zone! Istovremeno nisam očekivao ovako dobru Valensiju ali očigledno je to da je ta ekipa baš dobro skockana i zategnuta i nikome neće biti lako protiv njih.
Dubai je po mnogima možda iznenađenje na jednakom nivou kao Pariz prošle, ali i Pariz ove godine kojeg su nekako svi otpisali posle toliko odlazaka najvažnijih igrača. Ekipa iz glavnog grada Francuske je zadržala stil igre koji može da iznese ovogodišnji tim i sigurno je da su napravili dobru selekciju pa su kao i Dubai izuzetno nezgodan protivnik. Ekipa sa Srednjeg istoka pogoto kod kuće predstavlja opasnost za svakoga i do sada su samo dva puta izgubili u svojoj Coca Cola Areni.
Monako već standardno u prvih 5 kao i sezonama iza nas. Ekipa koja je manje- više pretrpela male promene i koja se međusobno poznaje, sa sistemom koji se oslanja na pouzdan šut gde je trener Spanulis uspeo da donese neke finese koje Monako čine konkurentnim. Za razliku od Pariza i Monaka, Asvel je ekipa koja ni ove sezone nije opasnija od prošle godine i čini se da oni jednostavno jedva čekaju da se završi oproštaj od Evrolige.
Možda sam ponajviše očekivao od Italijana! Ako bih nabrajao igrače ne bi mogli a da ne zaključimo da su to sigurni plej-of učesnici. Međutim… samo prosek! To je Mesinu koštalo odlaska sa klupe ali Milano se nije odrekao legende i Etore će obavljati neke zadatke i imati neku od funkcija unutar kluba. Sa druge strane Virtus ne briljira ali kao i svi ima problema sa igračkim kadrom, povredama i ekipom koja nije kompletirana na vreme!
I pre nego što se osvrnem na naše ekipe i derbi koji je došao na red ostalo je da prokomentarišem Bajern i Žalgiris! Nemci su dobro krenuli pa stali, sada se traže iako njihova ekipa- igrački gledano nije za potcenjivanje. Jednako dobar start koji sada već gubi kontinuitet ostvario je Žaligiris a ta njihova lepa i jednostavna košarka donosi efekat ali trenutno samo za jednak odnos poraza i pobeda iz 14 utakmica!
Rekoh nešto ranije da se Anadolu Efes rastao sa Kokoškovim, Milano sa Mesinom a još na početku sezone Crvena Zvezda otpustila je Sferopulosa. Međutim nešto što je malo ko očekivao potreslo je košarku u Srbiji ali izazvalo i veliku pažnju košarkaške Evrope- Željko Obradović napustio je Partizan!
I mnogo toga je već poznato oko ovoga! Velika emocija navijača, podrška nasuprot velikim kritikama prema upravi, igračima koji su verovatno svojim odnosom prema obavezama bili i jedan od okidača da se legendarni Žoc jednostavno povuče.
Svi već znaju i da se Obradović par dana kasnije obratio navijačima, rekao da odlazak nije poslednje zbogom ali i ostavio nadu da će se vratiti – u toku ove sezone je vrlo malo verovatno da se to dogodi a Partizanu ostaje da traži rešenja, da “vadi” sezonu i da u prvi plan stavi ekipu i rezultat a sve drugo otom- potom!
Dolazi derbi i pored toga što će izostati duel dva Obradovića sigurno je da će ova utakmica imati značaj za obe ekipe jer pored velikog rivalstva ranijih sezona derbi je znao da pobedniku u nekoj meri i da odredi sezonu.
Crvena Zvezda, posle smene Sferopulosa i preporodom ekipe od dolaska Saše Obradovića, igra sjajno i do sada su nanizali 9 pobeda i pored velikom problema sa povređenim igračima. Od 19 igrača u rosteru ekipi sa Malog Kalemegdana od početka sezone uvek manjka dosta prvotimaca na koje se oslanjaju pa se možemo prisetiti i povratka otpisanog Jaga kada je bilo “stani- pani”.
Partizan pored problema sa povredama, problema u svlačionici, upravi i na klupi, može da se pohvali sa dve vezane pobede, protiv Bajerna i na gostovanju Klužu. Poverenje da vodi tim dobio je Mirko Ocokoljić koji je ove godine zamenio Karaičića u stručnom štabu i do sada se pokazalo da može da se nosi sa pritiskom vrele klupe beogradskih crno- belih!
Ne mogu da kažem da je Ocokoljić bio samo šok terapija i da se rezultat može pripisati onoj standardnoj atmosferi sa promenom trenera već se vidi to je uspeo da uprosti košarku koja je isuviše bila komplikovana za ovaj tim. Sa ovim vraćanjem na fabrička podešavanja uz sjajno dirigovanje Kalatesa videćemo koliko iznenađenja Partizan može da spremi u nastavku.
