O Kini kao jednoj posebnoj turističkoj destinaciji već sam govorio. Iako je teško, pokušao sam to da prenesem u prvom i drugom delu teksta o atrakcijama, u, i okolini Pekinga. Ono o čemu se ljudi takođe pitaju, primetio sam, kada se govori o Kini jesu pitanja o hrani.
Naravno, ne bih zaobišao da govorim o tome i gastronomska ponuda glavnog grada nije u mnogome različita od drugih kineskih gradova u kojima sam bio. Uglavnom se razlikuje po nekim lokalnim specijalitetima koji su varijacija na sličnu temu… da li su u pitanju nudle na jedan način, ili drugi, ili se samo radi o drugačijoj ponudi postavki za hot pot.
Kako god, gde god da odete i šta god poželeli da probate iz restorana ćete izaći sa prepuno uspomena i mirisa na vašoj odeći. Restorani jesu prostrani ali stekao sam utisak da je malo mesta gde se vodilo računa o ventilaciji. Ipak, nešto ekskluzivnija mesta koncipirana su tako da postoje odvojene sobe gde možete da se osamite i uživate u obroku sa porodicom ili prijateljima. Ovo svakako jeste interesantno imajući u vidu to da je čar sedenja u restoranu zapravo ta gužva i raznolikost gostiju. Kina je pored drugih stvari i u tome jedinstvena.
Kina je jedinstvena i po ponudi ulične hrane koju se nisam osmelio da probam ali u ponudi imaju svašta! Svašta što liči na životinje koje lete, plivaju i apsolutno sigurno životinje koje su nekada zujale i gmizale.
Restorani su dakle slični i jednostavni a za razliku od Evrope ugostitelji se ne takmiče u ambijentu i enterijeru, ali ne mnogo ni u ponudi hrane. Recimo u Pekingu je ta ponuda vrlo jednostavna i minimizovana ali pojedini pekinški restorani u okviru franšiza u Australiji ili Americi nose i po nekoliko Mišelin zvezdica. Uglavnom se radi o restoranima koji su posebni i čuveni po omiljenom specijalitetu kineskih careva, pekinškoj patci. Pekinška patka je jedinstvena po načinu pripreme, po načinu serviranja ali i po tome kako se konzumira. Veoma je interesantan taj ritual i automatizam profesionalaca koji recimo samo obrađuju i serviraju pripremljenu patku. Sa druge strane nemaju svi pravo da nude ovu specijalnu deliciju. Ne znam da li je to neko pravilo ili jednostavno opredeljenje da se kroz ovaj tradicionalni specijalitet koji se servira uz poseban performans restorani nametnu gostima.
Patku sam probao u jednom od najstarijih restorana u kojem se u Pekingu ona pripremala i nivo gostoprimstva i usluge je svakako na jednom vrlo ekskluzivnom nivou od čega ni druga mesta ne odstupaju mnogo i čine da se osećate baš kao car lično.
Ono po čemu su Kinezi takođe originalni jeste to da je vaš sto uvek prepun hrane a ako i ne naručite mnogo vrlo brzo se na trpezi stvori mnogo toga… od morskih plodova, mesa, nudli pa sve do nekih poslastica oko kojih je teško zaključiti da li su deo onoga glavnog jela ili je nešto što se ostavlja za kraj.
Jede se sve… od svinjskih papaka pripremljenih na mnogo načina do svih vrsta mesa u posebnoj vrsti želatina- ne znam kako drugačije bih to opisao. Jedu se i iznutrice na različite načine što sam probao iako nisam ljubitelj pa čak i za neke stvari za koje nisam unapred znao šta su nisam bio posebno impresioniran. Jede se sve i mnogo hrane se baca- ne znam šta drugo jer posle punog stola ponovo ostaje pun sto.
Ponuda alkoholnih pića je slaba i u restoranima možda možete da dobijete jednu vrstu vina, ponegde pivo ili uglavnom ništa osim tople vode i naravno čaja. I upravo je ritual pijenja čaja posebna predstava i ako imate sreće lokalni vodič će vas odvesti kod nekog “tea master-a” gde ćete uživati u ukusu ali i ritualu pripreme. Kina iako poznata po čaju, objasniće vam, ima tek 6-7 tradicionalnih vrsta koje konzumiraju… beli, zeleni, crni, crveni, čaj od jasmina ali poseban ukus daje to što se biljka u potpunosti koristi i menja ukus brojem ispiranja. Sasvim logično ali i neočekivano.
Možda se iz ove udaljene zemlje nećete vratiti siti i možda nećete biti oduševljeni, svakako je sigurno da ćete doživeti jedno sigurno orginalno i jedinstveno iskustvo koje je možda i bolje od same potrebe za hranom!
