Često smo mogli da čujemo od najtrofejnijeg evropskog trenera rečenicu – “Za sve što smo osvojili, isključivo su igrači zaslužni. Ali ako greše, isključivo sam kriv ja, jer nisam pravio izmene na vreme.” Upravo ovom rečenicom na portalu humska[.]rs mogli smo da vidimo neku preliminarnu analizu igrača Partizana ove sezone.
I dok čitamo u ovu citiranu izjavu Željka Obradovića koju je nebrojeno puta ponovio tokom svoje dugogodišnje i uspešne karijere, bez obzira gde je i sa kojima igračima je radio, pokušaćemo da sublimiramo sezonu koja se privodi kraju ali i da napravimo uvod u onu koja predstoji i koja bi po svemu sudeći mogla i morala biti drugačija do ove. Iako možda ova Žocova izjava nije posve i uvek u potpunosti tačna vrlo često bi ta rečenice mogla da se iskoristi kada se govori o utakmicama pojedinačno ali i prilikom sastavljanja ekipe spremne za velika dela!
Od sezone kada su crno beli bili na korak od F4 do ove poslednje, gde su identično prethodnoj ostali na prvom mestu “ispod crte” za razigravanje, ne smemo a da se ne setimo da je tadašnja ekipa sastavljena godinu ranije i da je iskustvo sticala igranjem Evrokupa, da bi godinu dana potom dolaskom nekolicine igrača ostvaren veliki uspeh u Evropi, ali osvojena je i titula ABA lige. U godini koja je usledila Partizan je zadržao nosioce igre ali sa igračima koji su dovedeni nije bilo te hemije koja je potrebna da se uradi neštvo više pa su i navijači vrlo često pokazivali da, pored sve podrške, nemaju veru u igrače poput Kaminskog, Doužera pa i Džejlina Smita koji se priključio kasnije!
Za ovu sezonu u kojoj je preostalo da se odigra još samo plej of ABA lige stručni štab i sportski sektor odlučio se na nešto sasvim neuobičajeno i promenjen je kompletan sastav izuzev jednog igrača. Balša Koprivica ostao je jedini iz prethodnog rostera.
Navijači ili nisu očekivali mnogo, ili su očekivali previše. Ekipa je u pojedinim momentima pokazala kvalitet, veštinu igre pod obručem, a sa druge strane neke početničke greške, manjak koncentracije a neki neshvatljivi potezi za igrače sa takvim iskustvom koštale su Partizan toga da nije ostvaren jedan od postavljenih ciljeva a to je bio plej- of Evrolige!
Drugi cilj je ABA titula i ostaje da se vidi da li će ciljevi uprave biti barem polovično ispunjeni?!
Da hemija u timu postoji, da ih krasi zajedništvo nažalost smo se uverili kroz jednu situaciju koja nije primerena profesionalnim sportistima, pogotovo ne onima iza kojih stoji gigant poput Partizana. Da, jasno je da se radi o tuči u kojoj je učestvovala nekolicina igrača i to u ranim jutarnjim satima, nakon noćnog provoda koji je usledio po završetku utakmice poslednjeg kola ABA lige… i da nije plej of počeo svega par dana kasnije pitanje je kakve konsekvence bi po ovaj incident, koji je po sopstvenom priznanju šokirao Obradovića, imali igrači?! Kazne će sigurno uslediti i ne bi bilo iznenađenje da neko od vinovnika više i ne bude u sastavu beogradskih crno- belih.
Iako nije zahvalno govoriti o novoj sezoni pre nego što se završi i analizira ona koja još traje nekako je vreme uoči F4 Evrolige pravi tajming za preliminarno licitiranje transferima a zapravo i oni najambiciozniji klubovi uveliko planiraju renoviranja ekipa upravo sada, u ovom periodu.
Iako su samo dva igrača Partizana odigrali svih 34 utakmice Evrolige, iako je zbog povreda i drugih situacija od strane igračkog kadra propušteno čak 70 utakmica u zbiru, nije da ne može da se zaključi ko je podbacio ove sezone i ko nije pronašao ali ni odigrao ulogu koja mu je namenjena. Ali hajde da pokušamo da donesemo neke zaključke o momcima koji su ove sezone branili crno bele boje?!
Tek se na momente od Gabrijel Ife Lundberg naslućivalo da može da pruži ono što smo istina povremeno viđali od njega još dok je nosio dres Virtusa! Manjak samopouzdanja, nesigurnost, oscilacije u igri su veoma jasni pokazatelji da Ife ne samo da se nije dokazao kao jedan od lidera ekipe već i to da nije igrač koji može da se uklopi u sistem Željka Obradovića i njegovog stručnog štaba! Pored njega, momak poznat po otkazima u NBA koji takođe nije uspeo da oživi karijeru u Evropi jeste Duen Vašington! Iako je akrobacija sa njegovim potpisom u NBA pa brzim povratkom donela Partizanu praktično ovoga igrača bez nadoknade, Vašington je ove sezone ipak imao više kikseva nego poteza koji su potrebni da bi se ostvarivale pobede na terenu!
Kada dva igrača ne daju na svojim pozicijama minimum onoga što se očekuje onda nije za očekivati ni da konstantan bude onaj koji jeste opravdao svoju ulogu. Omaleni kapiten Južnog Sudana bio je lider na terenu, povremeno čak i impresivan i uz kreaciju koju je znao da servira razigravao saigrače onoliko koliko su oni bili spremni da prihvate, pa i iskoriste lopte koje im slao na izgrađenim pozicijama.
Još jedan od igrača na niskim pozicijama koji se Partizanu pridružio sa olimpijskim srebrom je i Frenk Nilikina. Plej reprezentacije Francuske veći deo svoje karijere proveo je u NBA. Sa ne toliko zapaženom minutažom pa samim tim i statistikom srazmerno tome, ovaj momak nije doveden kao poenter ali svakako jeste kao neko ko ume da razigrava ali i da odigra čvrstu odbranu! U odbrani je pokazao da ume i može dok je zbog nekih loših momenata u napadu izgubio samopouzdanje, delimično i zbog toga što su njegovom krivicom neke “dobijene” utakmice izgubljene! Međutim, treba poštovati što je uzeo odgovornost i vrlo lako je moglo da se desi da bude heroj… ali možda najveći Frenkov problem u karijeri jesu povrede koje ga ni u Partizanu nisu zaobišle jednako koliko nisu i u svim drugim timovima za koje je nastupao!
Igrač kojeg nećemo komentarisati ali neko ko je zavredio produžetak ugovora je Sterling Braun. Nećemo ga komentarisati zbog činjenice da nije imao kontinuitet ali to što ostaje u ekipi je svakako veliko olakšanje i pojačanje za Partizan koji od njega zaista može i svakako treba očekivati mnogo.
Miljenici publike ranijih godina bili su domaći igrači a jednako tako aplauze su sada umesto Alekse, Smajlija, Trife dobijali Lakić, Nakić, Bošnjaković. I ako smo negde znali ulogu koju su imali Avramović, Smailagić i Trifunović ranije, uloga domaćih igrača ove sezone nam i nije u potpunosti jasna. Najviše minuta, onih odbrambenih, dobio je Arijan Lakić i kada god je bio na parketu uspeo je da opravda poverenje koje mu je trener ukazao. Mlađani Bošnjaković osim potencijala i zaloga za budućnost nije imao priliku da pokaže nešto više, ali i on se nekako uklopio u negativan zdravstveni bilten i probleme sa povredama. Možda su navijači najviše očekivali od sina slavnog Ive nakića ali mlađi Mario bio je sve samo ne atraktivan i gledljiv osim nekih dobrih partija u jadranskoj ligi. Ako Partizan misli da ovi igrači imaju put kroz postavljeni sistem i ako su projekcija za budućnost svakako bi trebali već sada da imaju ulogu i zagarantovane minute.
Ne treba preskočiti kapitena Marinkovića u ovome delu sada! Videlo se da Vanja oseća klub, da ume da se nosi sa težinom kapitenske trake, ali i da je stegnut, nesiguran, igrač koji opet poljuljan povredama ipak na posletku ima i može još štošta da ponudi klubu u kojem je odrastao.
Igrač koji je možda pokazao najviše, igrač koji je i iz povrede izlazio spreman, igrač koji je opravdao epitet velikog pojačanja, svetski šampion sa poslednjeg svetskog prvenstva, momak koji je znao da ubaci kada je trebalo sa osećajem da uhvati loptu pod svojim i košem protivnika, sigurno najbolji igrač ove sezone po mišljenju mnogih je Isak Bonga.
Takođe neko ko je pokazao veliki potencijal, igrač za kojeg mislim da je opravdao minute i neko koga je bilo lepo gledati na parketu je Aleksej Pokuševski. Iako će biti mnogo onih koji se neće složiti i reći da Aleksej nije napredovao, mišljenje je suprotno! U poređenju sa Nilikinom i Pokuševski je lutao i tražio se po NBA, ali u poređenju sa opet Nilikinom za Pokua smatramo da je našao svoju mirnu luku, osetio klub i da mu zaista prija rad sa Obradovićem.
Skromni i tihi Kanađanin, onaj koji je imao taj peh da zbog povrede propusti sam početak sezone, momak koji je prethodno briljirao u Evrokupu osim potencijala nije stigao da se nametne sa svim onim kvalitetima koje poseduje. Ako se uzme u obzir i to da je strahovao od otkaza kada se povredio tokom priprema onda se vidi da je u sezonu ušao bez samopouzdanja i sigurnosti u sebe! Svakako Ajzea Majk nije neko ko nema šta da pokaže i igrač je koji svakako jeste poželjan u bilo kom timu u kojem se nađe.
I na kraju dolazimo do onih pozicija pod košem! Igrač sa iskustvom i znanjem, neko od koga se očekivalo mnogo sa pozicije prvog centra ali i neko za koga možemo reći da se nije snašao u zadacima koje je dobio je Brendon Dejvis. Ne treba misliti da je njegovo vreme prošlo, ali sigurno se može konstatovati da je Brendon još jedan igrač sa kojim se Partizan nije usrećio kada su očekivanja u pitanju. Na sreću kluba ulogu prvog centra preuzeo je Tajrik Džons koji je dobrim partijama evocirao uspomene na Matijasa Lesora i koji je uz svoju snagu, emocije i temperament koristio kao prednost nad protivnicima. Sa druge strane taj temperament jeste u nekim momentima bio problem i svakako jeste segment na kojem će stručni štab ali i sam igrač morati da porade do nove sezone.
I sada, ako bismo uradili realnu analizu i napravili osvrt onoga što je iza nas sasvim bi bilo jasno zašto rezultati nisu na nivou očekivanih. Nije teško ni pretpostaviti za koga nema mesta tj. ko su ti momci koje će Obradović, kao u onoj svojoj rečenici, zameniti (na vreme)!
Prilično sigurno da Lundberga i Vašingtona nećemo gledati sledeće sezone! Nisu ovi igrači ostavili utisak, nisu napravili prednost i stvarno je preveliki rizik ulagati i čekati na njih. Nilikina je opet u povoljnijoj poziciji i da neko kao treća opcija, sa smanjenom minutažom može dati ono što bi trener tražio od njega, ali sa druge strane ako bude ponuda za njega i adekvatne zamene na tržištu Partizan sigurno neće toliko biti emotivan prema ovom simpatičnom Francuzu. Iako ne znamo detalje ugovora sa igračima osim njihovog trajanja verujem da bi u slučaju dobre prilike Partizan sličnu stvar kao sa Nilikinom napravio i sa Brendonom Dejvisom. Njegova uloga je bila takva da nije neko bez koga se ne bi moglo, niti neko ko ne bi mogao da se nadoknadi. Sasvim je sigurno da se u grupi igrača koji potencijalno odlaze nalazi i Balša Koprivica koji ako želi da napreduje mora da ide u ekipu gde bi imao više minuta, veću ulogu ali i igrao takmičenja sa protivnicima koji mu priliče, osim možda u slučaju da se Partizan odluči na roster sa većim brojem igrača što uopšte ne bi bilo neuobičajeno i drugačije u odnosu na neke druge ekipe sa visokim ambicijama.
… nastaviće se!
