Uveliko se govori o ideji proširenja ABA lige, model po kojem funkcioniše Evroliga i prihodi od atraktivnosti koje košarka donosi sve su bliže takmičenju jadranske regije, sve postaje biznis pa bi tako u velikoj meri moglo da postane od naredne sezone u takmičenju kojim godinama već dominiraju beogradski večiti rivali!
Međutim jedna ekipa neće osećati strepnju za svoje mesto u društvu najboljih, jedna ekipa na terenu je dokazala da je najbolja i zasluženo osvojila mesto koje joj pripada, mesto na koje se vraća posle dugih petnaest godina.
Baš onako kako se kaže da nije onome kome je namenjeno već kome je suđeno i baš tako, nekako niotkuda, pobedu za pobedom, nizali su ovi skromni momci i na kraju do cilja stigli prvi, naizgled ubedljivo pre svih favorita koji su to slovili na papiru do samog kraja!
Mnogi se ne sećaju a mnogima prve asocijacije na pomen Boše Tanjevića, Karija Pešić, Mirze Delibašića, pa i Ratka Radovanovića sigurno da ne bi bile vezane za one prve velike uspehe jugoslovenske košarke koji su zapravo u neviđene visine vinule košarku kakvu danas znamo!
Klub je osnovan kao deo univerzitetskog sportskog društa tek nekoliko godina kasnije u odnosu klubove koji su nastali već u prvim posleratnim godinama ili čak u godinama dok je još trajalo oslobađanje ratom zahvaćenih teritorija i gradova, pa su i samim tim ekipu uglavnom činili studenti.
Iako najmlađi po datumu osnivanja ekipi pored Miljacke nije trebalo mnogo, tek dve decenije u vreme tadašnje košarke, da stigne do prvog ranga lige Jugoslavije i u sezoni 77/78 postane i prvak a sezonu kasnije osvoji Kup šampiona Evrope koji danas znamo kao Evroligu! Klub je još dva puta osvajao jugoslovensko prvenstvo i tri puta bili su treći u najjačem evropskom takmičenju.
Usledile su ratne godine, velika država nije izbegla raspad a i klub je vrlo teško odolevao tome i na veliku scenu vratili su se tek kada je osnovana Jadranska liga. Igrali su “studenti” kako ih naziv prati od osnivanja do 2010. godine regionalno takmičenje bez zapaženih rezultata, u teškim uslovima i bez osvrta na bogatu tradiciju što je te poslednje godine i ispadanja iz elite pretilo da bude i konačan kraj ali spletom srećnih okolnosti velikan nije ugašen i nekako je nastavio da postoji.
I baš kao kada su onovani doživeli su da budu ponovo rođeni. Doživeli su da ponovo punih petnaest godina čekaju na povratak među najbolje, na mesto koje po svemu zaslužuju i mesto koje im pripada, mesto u ABA ligi koja slovi za jedno od najkvalitetnijih takmičenja u Evropi.
Klub čiji trener je bio Bogdan Tanjević, igrač pa kasnije i trener Svetislav Pešić, klub u kome su stasavali Predrag Danilović i Haris Brkić, klub koji ima navijače koji ga istinski vole, klub koji je bio prvak Evrope je veliki klub!
Sumnje nema, Bosna se vratila, vratila se najbolja košarka u Sarajevo, u Skenderiji će se opet tražiti mesto više a Mirza Delibašić po kome ta hala danas nosi ime ponovo će biti na stranicama koje ispisuju košarkaške redove grada pod Trebevićem.
I kao što u nazivu KK Bosna stoji poziv “visit Sarajevo” sigurno će se tom pozivu odazvati i oni najveći ljubitelji igre pod obručima!
